Ugovor između FNRJ i Republike Austrije o uzajamnom pravnom saobraćaju

Član 1. (Pravna zaštita)

Državljani jedne Države Ugovornice imaju na teritoriji druge Države Ugovornice slobodan pristup sudovima i mogu se pred ovima pojavljivati pod istim uslovima kao i sopstveni državljani.

Član 2. (1)

Ako državljani jedne Države Ugovornice, koji imaju prebivalište ili poslovno sedište u jednoj od Država Ugovornica, istupaju kao tužioci ili umešači pred sudom druge Države Ugovornice, ne sme se od njih tražiti obezbeđenje parničnih troškova ni polaganje predujma sudskih taksa.

(2) Predujam za troškove koje ima da snosi stranka može se zahtevati od državljana druge Države Ugovornice pod istim uslovima i u istom obimu kao i od sopstvenih državljana.

Član 3. (1)

Pravosnažne i izvršne odluke sudova jedne Države Ugovornice, kojima je na osnovu važećih propisa države parničnog suda određeno da tužioci ili umešači naknade parnične troškove ili plate sudske takse, izvršiće se na zahtev na teritoriji druge Države Ugovornice. Zahtev za naknadu parničnih troškova treba da stavi stranka kojoj su troškovi dosuđeni, a zahtev za naplatu sudskih taksa država; ovaj zahtev može se podneti neposredno nadležnom sudu ili se može uputiti na način predviđen za upućivanje zamolnica.

(2) Podnosilac zahteva treba da priloži: overeni prepis izreke odluke sa potvrdom o pravosnažnosti i izvršnosti, kao i prevod toga na jeziku suda kome se zahtev podnosi ili upućuje. Tačnost prevoda treba da potvrdi tumač koji je službeno postavljen u jednoj od Država Ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna.

(3) Odluke navedene u stavu 1. koje je doneo sud druge države izvršiće se kao i sopstvene odluke, s tim da se stranke neće prethodno saslušavati ali im ostaje pridržano pravo žalbe.

Član 4.

Državljani jedne Države Ugovornice uživaju pred sudovima druge Države Ugovornice, pod istim uslovima i u istom obimu kao i sopstveni državljani, pogodnosti koje se priznaju s obzirom na prihode i imovno stanje (siromaško pravo).

Član 5. (1)

Uverenje potrebno za sticanje pogodnosti navedenih u članu 4. izdavaće državni organi one Države Ugovornice u kojoj predlagač ima uobičajeno boravište.

(2) Ako predlagač nema uobičajenog boravišta ni u jednoj od Država Ugovornica, dovoljno je uverenje diplomatskog ili konzularnog pretstavnika države čiji je on državljanin, nadležnog po mestu njegovog uobičajenog boravišta.

Član 6. (1)

Državni organ nadležan za izdavanje uverenja navedenog u članu 5. stav 1. može tražiti od državnih organa druge Države Ugovornice obaveštenja o prihodima i imovnom stanju predlagača.

(2) Sud koji odlučuje po molbi za priznavanje pogodnosti navedenih u članu 4. zadržava pravo da u granicama svojih ovlašćenja proveri podneta uverenja i obaveštenja.

Član 7. (Zajedničke odredbe o dostavljanju i pravnoj pomoći)

(1) Države Ugovornice obavezuju se da će po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivati pravnu pomoć u parničnim i vanparničnim stvarima, uključujući i pitanja porodičnog prava i starateljstva; ovo važi i za slučaj kad su u tim stvarima nadležni upravni organi.

(2) U sledećim odredbama ovog dela Ugovora imaju se pod sudovima razumevati i upravni organi ukoliko su nadležni za stvari navedene u stavu 1.

Član 8.

Jugoslovenski i austrijski sudovi opšte međusobno s jedne strane preko državnih sekretarijata za pravosudnu upravu narodnih republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a s druge strane preko Saveznog ministarstva pravde Republike Austrije, ukoliko ovim Ugovorom nije izričito drukčije određeno (član 17. stav 2).

Član 9. (1)

Zamolnice za dostavljanje i pravnu pomoć sastavljaju se na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom ili nemačkom jeziku. One moraju biti snabdevene službenim pečatom organa od kojeg potiču i nije potrebno njihovo overavanje.

(2) Isprave i druga pismena koja se sastavljaju pri rešavanju zamolnica navedenih u stavu 1. moraju se napisati na jednom od jezika navedenih u stavu 1.

Član 10.

Zamolnica treba da sadrži predmet molbe i označenje stranaka po imenu, zanimanju i mestu prebivališta ili boravišta. U zamolnici za dostavljanje mora se osim toga označiti adresa primaoca i vrsta pismena koje treba dostaviti, a u zamolnici za pravnu pomoć okolnosti u pogledu kojih treba provesti dokaz, a po potrebi i pitanja koja se imaju postaviti licu koje treba saslušati.

Član 11.

Udovoljenje zamolnicama vrši se po zakonu zamoljene države. Međutim, zahtevu suda od kojeg potiče zamolnica, da se postupi po nekoj naročitoj formi, udovoljiće se ukoliko se to ne protivi osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države.

Član 12. (1)

Ako je zamoljeni sud nenadležan, uputiće zamolnicu nadležnom sudu.

(2) Udovoljenje zamolnice može se odbiti samo ako zamoljena država smatra da se udovoljenjem zamolnici ugrožavaju njena suverena prava ili njena sigurnost, ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva.

Član 13.

U svim slučajevima u kojima nije udovoljeno zamolnici obavestiće se o tome bez odlaganja sud od kojeg potiče zamolnica, i to u slučaju upućivanja drugom sudu uz naznaku tog suda, a u slučaju odbijanja uz navođenje razloga.

Član 14. (Dostavljanje)

(1) Pismena koja treba dostaviti moraju se sastaviti na jeziku zamoljenog suda ili se mora uz njih priložiti prevod na taj jezik. Prevod treba da bude ili služben ili potvrđen kao ispravan od strane tumača koji je službeno postavljen u jednoj od Država Ugovornica; overa potpisa tumača nije potrebna.

(2) Ako pismeno nije sastavljeno na jeziku zamoljenog suda niti je priložen prevod na taj jezik (stav 1), zamoljeni sud ograničiće se na to da izvrši dostavu predajom pismena primaocu ako je ovaj voljan da ga primi.

Član 15.

Dostavljanje se dokazuje ili dostavnicom, na kojoj treba da bude datum, potpisi dostavljača i lica koje je preuzelo pismeno, kao i pečat suda, ili uverenjem zamoljenog suda iz kojeg proizlaze činjenica, forma i vreme dostavljanja.

Član 16.

Sudovi Država Ugovornica mogu na teritoriji druge Države Ugovornice dostavljati pismena preko diplomatskih ili konzularnih pretstavnika svoje države licima koja ne pripadaju ni državi u kojoj treba izvršiti dostavu niti kojoj trećoj državi. Pri tome se ne smeju primenjivati prinudna sredstva niti se sme njima pretiti.

Član 17. (Pravna pomoć)

(1) Sudovi kojima su upućene zamolnice za pravnu pomoć udovoljiće ovima i pri tome će, po potrebi, primeniti ista prinudna sredstva kao i pri udovoljenju zamolnicama za pravnu pomoć sudova sopstvene države. Prinudna sredstva neće se primenjivati ako se radi o ličnom dolasku parničnih stranaka.

(2) Sud od kojeg potiče zamolnica biće na njegov zahtev pravovremeno obavešten o vremenu i mestu izvršenja tražene radnje; ovo obaveštenje vršiće sudovi neposredno preko pošte.

Član 18. (Troškovi dostavljanja i pravne pomoći)

(1) Povodom udovoljenja zamolnicama za dostavljanje i pravnu pomoć ne smeju se od države od koje potiče zamolnica zahtevati nikakve takse niti troškovi. Od toga se izuzimaju samo naknade veštacima.

(2) Sprovođenje veštačenja može se učiniti zavisnim od polaganja predujma kod zamoljenog suda samo ako naknadu veštaku treba da snosi stranka.

Član 19. (Deo drugi KRIVIČNE STVARI Dostavljanje i pravna pomoć *.)

Države Ugovornice obavezuju se da će u krivičnim stvarima po molbi vršiti dostavljanje i međusobno ukazivati pravnu pomoć.

Član 20. (*.)

Dostavljanje se neće vršiti niti će se ukazivati pravna pomoć ako delo, koje je predmet krivičnog postupka, prema zakonima zamoljene države nije sudski kažnjivo ili ako ono pretstavlja političko, čisto vojno ili fiskalno krivično delo.

Član 21. (*.)

Izvršenje dostavljanja i pružanje pravne pomoći može se odbiti:

1) ako zamoljena država smatra da je udovoljenje zamolnici podobno da ugrozi njena suverena prava ili njenu sigurnost, ili da je udovoljenje u protivnosti sa osnovnim načelima njenog zakonodavstva;

2) ako je okrivljeni državljanin zamoljene države i ne nalazi se na teritoriji države od koje potiče zamolnica.

Član 22. (*.)

Pravna pomoć obuhvata naročito izvršenje sudskih izviđajnih i istražnih radnji, kao što su ispitivanje okrivljenog, saslušavanje svedoka i veštaka, sudski uviđaj, pretres, oduzimanje predmeta i predavanje akata i predmeta koji se odnose na određeni krivični postupak. Međutim, ovi akti i predmeti predavaće se samo ako se nalaze na čuvanju kod organa zamoljene države i ako se tome ne protive posebni razlozi; njih treba vratiti što je moguće pre.

Član 23. (*.(1)

Ako neko lice, ma čijeg državljanstva ono bilo, primi na teritoriji jedne Države Ugovornice poziv u nekoj sudskoj krivičnoj ili građanskoj stvari i na ovaj se dobrovoljno pojavi pred sudom druge Države Ugovornice kao svedok ili veštak, ne sme se tamo goniti ili lišiti slobode zbog ranijih krivičnih dela ili osuda, ili kao saokrivljeni u krivičnom delu koje je predmet postupka u kojem se to lice saslušava kao svedok ili veštak. Sa krivičnim delima i osudama izjednačuju se kažnjive radnje i rešenja o kažnjavanju zbog kojih vode postupak upravni organi odnosno koje su ovi doneli.

(2) Međutim, lice navedeno u stavu 1. gubi ovu pogodnost ako, mada je za to imalo priliku, ne napusti teritoriju države od čijeg suda je pozvano u roku od pet dana pošto je prestala potreba njegovog prisustva u sudu.

(3) U zamolnici za dostavljanje poziva treba navesti iznos koji će se isplatiti za pokriće troškova putovanja i boravka. Država od koje potiče zamolnica daće pozvanom licu, na njegovo traženje, predujam za pokriće troškova putovanja i boravka.

Član 24. (*)

(1) Ako je lice koje sud jedne Države Ugovornice traži kao svedoka ili veštaka lišeno slobode na teritoriji druge Države Ugovornice, može se za njegovu privremenu predaju zamoliti Državni sekretarijat za inostrane poslove Federativne Narodne Republike Jugoslavije odnosno Savezno ministarstvo pravde Republike Austrije.

(2) Ovoj molbi udovoljiće se ako takvo lice na to pristaje i ako se tome ne protive posebni razlozi. Takvo lice treba da bude vraćeno što je moguće pre. Pri tome će se primeniti shodno odredba člana 23. stav 1.

Član 25. (*)

Na izvršenje dostavljanja i pružanje pravne pomoći u krivičnim stvarima primenjuju se shodno odredbe članova 8. do 11, 12. stav 1, 13. do 15. i 17. stav 1.

Član 26. (Obaveštavanja o kaznama *.)

(1) Države Ugovornice saopštavaće međusobno diplomatskim putem četvrtgodišnje prepise kaznenih listova o pravosnažnim osuđujućim presudama koje se odnose na državljane druge Države Ugovornice i koje se po važećim propisima upisuju u kazneni registar.

(2) Isto tako Države Ugovornice saopštavaće jedna drugoj i docnije odluke i rešenja koja se odnose na takve presude i unose se u kazneni registar.

(3) Osim toga, Države Ugovornice dostavljaće jedna drugoj po molbi u pojedinačnom slučaju izvode iz presuda navedenih u stavu 1.

Član 27. (*)

Države Ugovornice davaće jedna drugoj po molbi diplomatskim putem obaveštenja o upisima u kazneni registar:

1) koja se odnose na državljane države koja moli takva obaveštenja;

2) koja se odnose na druga lica ako se protiv ovih u državi koja moli obaveštenje vodi krivični postupak, a ta lica se nalaze u toj državi.

Član 28. (Troškovi *.)

(1) Troškove prouzrokovane izvršenjem dostavljanja i pružanjem pravne pomoći u krivičnim stvarima kao i davanjem obaveštenja snosiće ona Država Ugovornica na čijoj su teritoriji nastali.

(2) Međutim, troškove koji su nastali povodom zamolnice za sprovođenje dokaza veštačenjem ili za privremeno upućivanje lica koje je lišeno slobode na teritoriji zamoljene države, naknadiće država od koje potiče zamolnica.

Član 29. (Deo treći ZAOSTAVŠTINE)

(1) Državljani jedne Države Ugovornice mogu, prema pravu te države ili prema pravu druge Države Ugovornice, izjavom poslednje volje ili darovanjem za slučaj smrti raspolagati celokupnom svojom imovinom koja se nalazi na teritoriji druge Države Ugovornice.

(2) Državljani jedne Države Ugovornice mogu, na osnovu zakonskog naslednog prava ili prava na nužni deo, ili na osnovu izjave poslednje volje ili darovanja za slučaj smrti, sticati u drugoj Državi Ugovornici imovinska prava pod istim uslovima i u jednakom obimu kao i državljani te države.

Član 30.

Za raspravljanje o nepokretnim stvarima iz zaostavštine i za rešavanje spornih zahteva na nasledstvo, nužni deo ili legat koji se na te stvari odnose isključivo su nadležni sudovi one Države Ugovornice na čijoj se teritoriji te stvari nalaze.

Član 31. (1)

Za raspravljanje o pokretnim stvarima iz zaostavštine državljana Država Ugovornica kao i za rešavanje spornih zahteva na nasledstvo, nužni deo ili legat koji se na te stvari odnose nadležni su sudovi države kojoj pripada ostavilac ukoliko u ovom Ugovoru nije drukčije određeno. Međutim, nadležnost sudova druge Države Ugovornice ne isključuje se u slučajevima u kojima izvršenje predviđeno u stavu 2. nije više moguće.

(2) Svaka Država Ugovornica obavezuje se da će priznavati i izvršavati odluke o nasleđu i spornim zahtevima na nasledstvo, nužni deo i legat koje donesu sudovi države kojoj pripada ostavilac, ukoliko se te odluke odnose na pokretnu zaostavštinu koja se nalazi na njenoj teritoriji, a radi se o zaostavštini državljana druge Države Ugovornice, i to:

1) ako iz sledećih odredaba ne proizlazi što drugo, ili

2) ako se te odluke ne protive osnovnim načelima zakonodavstva države u kojoj se zaostavština nalazi.

(3) U pogledu pismena koja treba priložiti uz predlog za izvršenje primenjivaće se shodno odredbe člana 3. stav 2; međutim, u parničnim stvarima treba priložiti overen prepis odluke zajedno sa obrazloženjem.

(4) Sudovi Država Ugovornica predavaće radi sprovođenja rasprave zaostavštine u smislu stava 1, na molbu organa države kojoj je pripadao ostavilac, pokretne telesne stvari iz njegove zaostavštine, ukoliko:

1) u sledećim odredbama nije drukčije određeno, odnosno

2) ukoliko se tome ne protive zabrane izvoza ili devizno-pravni propisi.

Član 32.

Sud Države Ugovornice na čijoj teritoriji je umro državljanin druge Države Ugovornice dužan je da dostavi overen prepis smrtovnice konzularnom organu države čiji je državljanin bio umrli.

Član 33. (1)

Ako se u jednoj Državi Ugovornici nalazi pokretna zaostavština državljana druge Države Ugovornice, sud ili drugi nadležni državni organ preduzeće, na predlog ili po službenoj dužnosti, mere koje su potrebne za obezbeđenje i celishodno upravljanje zaostavštinom, kao i za sprečavanje njenog smanjenja ili kakve druge preteće štete. Naročito se u ovim slučajevima mora sastaviti popis svih pokretnih stvari iz zaostavštine koje se nalaze na toj teritoriji, i prema okolnostima slučaja, staviti tu imovinu pod pečat, ili odrediti njeno polaganje na sigurno mesto, ili postaviti pouzdano lice za staraoca te zaostavštine.

(2) Sud ili državni organ preduzeće mere navedene u stavu 1. po propisima koji za te mere važe u njihovoj sopstvenoj državi. Međutim, te mere sprovešće se, po molbi druge države, i u nekoj naročitoj formi ako ova nije u protivnosti sa osnovnim načelima zakonodavstva zamoljene države.

(3) Ako je u mestu gde se nalazi pokretna zaostavština sedište konzularnog organa države čiji je državIjanin bio umrli, onda se mere navedene u stavu 1. mogu preduzeti samo ako je konzularni organ bio o tome blagovremeno obavešten; konzularni organ ima pravo da učestvuje kod preduzimanja službenih radnji i da stavlja predloge.

(4) U ostalim slučajevima treba konzularni organ bez odlaganja izvestiti o svim merama koje su određene radi obezbeđenja i upravljanja zaostavštinom. Ove se mere mogu, bez štete po prava trećih lica, na predlog konzularnog organa izmeniti ili ukinuti.

Član 34. (1)

Na predlog naslednika, ili lica koja imaju pravo na nužni deo ili legatara, koji su državljani Države Ugovornice u kojoj se nalazi zaostavština ili koji borave na njenoj teritoriji, može sud da zadrži celu zaostavštinu ili dovoljan deo iste, dok nadležni sud države čiji je državljanin bio ostavilac pravosnažno ne odluči o zahtevu na nasledstvo, nužni deo ili legat.

(2) Iste mere može sud preduzeti i na predlog poverilaca koji su državljani Države Ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi zaostavština, ili koji na toj teritoriji borave, ako svoja potraživanja prijave i, po potrebi, pokrenu postupak za njihovo priznanje.

Član 35. (1)

Radi stavljanja predloga navedenih u članu 34. odrediće se oglasom rok od tri do šest meseci u kome se zahtevi gore pomenutih lica moraju prijaviti i, po potrebi, pokrenuti postupak za njihovo priznanje. Ako se ti zahtevi u ovom roku ne prijave, odnosno ako se ne pokrene postupak za njihovo priznanje, ne može se odbiti predaja pokretne zaostavštine pozivanjem na odredbe člana 34.

(2) Overen prepis oglasa mora se poslati konzularnom organu države čiji je državljanin bio umrli.

Član 36. (1)

Ako je ostavilac koji je bio državljanin jedne Države Ugovornice imao poslednje prebivalište na teritoriji druge Države Ugovornice, mogu naslednici ili lica koja imaju pravo na nužni deo, ako stanuju na teritoriji te druge države, predložiti u roku utvrđenom po članu 35. stav 1. da sud te države sprovede raspravu pokretne zaostavštine koja se nalazi u toj državi. Ovom predlogu udovoljiće se ako tome ne prigovori koji naslednik, lice ovlašćeno na nužni deo ili legatar, po izvršenom propisnom saopštenju, u roku od jedan do tri meseca koji će pobliže odrediti sud. U takvom slučaju sudovi te države nadležni su i za rešavanje spornih zahteva na nasledstvo, nužni deo ili legat.

(2) Ako u smislu stava 1. treba da o pokretnoj zaostavštini raspravlja sud države u kojoj se ta zaostavština nalazi, primenjivaće se odredbe naslednog prava države čiji je državljanin bio ostavilac, i to kako kod rasprave zaostavštine, tako i pri rešavanju spornih zahteva na nasledstvo, nužni deo ili legat.

Član 37. (1)

Ako državljanin jedne Države Ugovornice umre za vreme putovanja na teritoriji druge Države Ugovornice, a tamo nema prebivališta ni uobičajenog boravišta, onda će se stvari, koje je nosio sa sobom, bez ikakvih formalnosti predati konzularnom organu njegove države.

(2) Konzularni organ kome su te stvari predate postupaće s njima po propisima svoje države, pošto bude regulisao dugove koje je umrli napravio za vreme boravka u državi u kojoj je umro.

Član 38.

U parničnim i vanparničnim stvarima zaostavština po kojima se raspravlja na teritoriji jedne Države Ugovornice konzularni organ druge Države Ugovornice je ovlašćen da zastupa njene državljane ako su ovi otsutni i nisu odredili punomoćnika; time se ne dira u odredbe o obaveznom zastupanju putem advokata.

Član 39.

Što se ima smatrati kao pokretna imovina, određuje se po propisima države u kojoj se nalazi ta imovina.

Član 40. (1)

Dok se između obe Države Ugovornice ne zaključi sporazum radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja u oblasti pristojbi na sticanje imovine za slučaj smrti, svaka Država Ugovornica pridržava sebi pravo da, pre predaje pokretne zaostavštine organima druge Države Ugovornice, naplaćuje sve pristojbe kojima po njenim zakonima podležu sticanja za slučaj smrti.

(2) Propisi koji postoje u Državama Ugovornicama o obezbeđenju i naplaćivanju pristojbi za slučaj smrti ne menjaju se.

Deo četvrti

OVERAVANJE I ISPRAVE

Član 41. (Overavanje)

Javne isprave koje je sastavio ili izdao sud, državni organ ili javni beležnik u jednoj Državi Ugovornici, ako su snabdevene službenim žigom ili pečatom, nije potrebno overavati radi upotrebe pred sudovima i državnim organima druge Države Ugovornice.

Član 42.

Za privatne isprave koje je overio sud, nadležni državni organ ili javni beležnik jedne Države Ugovornice nije potrebna dalja overa za njihovu upotrebu pred sudovima i državnim organima druge Države Ugovornice.

Član 43. (Razmena isprava o ličnom stanju)

(1) Obe Države Ugovornice dostavljaju međusobno, bez pristojbi i troškova, isprave o ličnom stanju.

(2) Ako državni organ jedne Države Ugovornice upiše u matične knjige rođenje, sklapanje braka ili smrt državljana druge Države Ugovornice, dostaviće konzularnom organu države o čijem se državljaninu radi izvod iz matične knjige rođenih, venčanih odnosno umrlih.

(3) Izvodi iz matičnih knjiga umrlih dostavljaće se odmah, a ostali izvodi skupno svakog četvrtgodišta.

Član 44. (Izdavanje isprava o ličnom stanju)

(1) Obe Države Ugovornice obavezuju se da će jedna drugoj izdavati i dostavljati isprave o ličnom stanju bez pristojbi i troškova, ako budu za to zamoljene u javnom interesu koji je dovoljno označen.

(2) Ovakve molbe upućuju se diplomatskim ili konzularnim putem nadležnom državnom organu.

(3) Molbom za izdavanje isprave o ličnom stanju kao ni izdavanjem takvih isprava ne prejudicira se pitanje državljanstva.

Član 45.

Pod ispravama o ličnom stanju u smislu člana 44. podrazumevaju se izvodi iz matičnih knjiga rođenih, isprave o upisu rođenja mrtvog deteta, izvodi iz matičnih knjiga venčanih i izvodi iz matičnih knjiga umrlih.

Uverenja o sposobnosti za stupanje u brak

Član 46.

U međusobnom odnosu Država Ugovornica neće se tražiti potvrda o nadležnosti određenih unutrašnjih državnih organa u inostranstvu za izdavanje uverenja o sposobnosti za stupanje u brak.

Član 47. (Deo peti OBAVEŠTAVANJA O PRAVNIM PROPISIMA *.)

Državni sekretarijat za inostrane poslove Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Ured Saveznog Kancelara, Inostrani poslovi Republike Austrije davaće jedan drugome na molbu tekst propisa koji važe ili su važili na području njihove države, a po potrebi i obaveštenja o određenim pravnim pitanjima.

Član 48. (Deo šesti ZAVRŠNE ODREDBE)

Ovaj Ugovor biće ratifikovan, a ratifikacioni instrumenti izmeniće se u Beogradu.

Član 49.

1) Ovaj Ugovor stupa na snagu trideset dana pošto budu izmenjeni ratifikacioni instrumenti.

2) Ugovor se zaključuje za vreme od pet godina i ostaje dalje na snazi dok jedna Država Ugovornica šest meseci pre isteka ugovorne godine ne saopšti drugoj Državi Ugovornici da Ugovor otkazuje.

U potvrdu ovoga potpisali su punomoćnici obe Države Ugovornice ovaj Ugovor i snabdeli ga svojim pečatima.

Sačinjeno u Beču na dan 16. decembra 1954. godine u dva originala na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, s tim da su oba teksta autentična.

ZAVRŠNI PROTOKOL

Prilikom izrade Ugovora o uzajamnom pravnom saobraćaju, koji je danas zaključen između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Austrije, postoji saglasnost u sledećim tačkama:

a) pod "sudovima" u smislu ovog Ugovora podrazumevaju se i privredni sudovi koji postoje u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji;

b) pod "jezikom zamoljenog suda" u smislu ovog Ugovora podrazumeva se za celu teritoriju Federativne Narodne Republike Jugoslavije srpskohrvatski, slovenački ili makedonski jezik, a za teritoriju Republike Austrije nemački jezik;

c) U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji javne isprave o ličnom stanju jesu i izvodi izdati od organa verskih zajednica iz matičnih knjiga tih zajednica, koje su vođene po ranijim propisima na područjima gde nisu postojale državne matične knjige, ako su ti izvodi izdati pre 9. maja 1946.

U Republici Austriji javne isprave o ličnom stanju jesu i isprave koje izdaju nadležni konfesionalni organi zakonom priznatih crkvi i verskih udruženja za slučajeve ličnog stanja koji su nastupili pre 1. januara 1939.

Obe Države Ugovornice dostaviće jedna drugoj popise verskih zajednica u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji i crkvi i verskih udruženja u Republici Austriji, o kojima je gore reč, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog Ugovora.

Sačinjeno u Beču na dan 16. decembra 1954. godine u dva originala na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, s tim da su oba teksta autentična.

* Stupanjem na snagu Ugovora između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 2/83), odnosno 1. januara 1984. godine stavljeni su van snage čl. 19. do 22. i čl. 24. do 28. Ugovora između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o uzajamnom pravnom saobraćaju od 16. decembra 1954, kao i čl. 23. i 47. navedenog ugovora, ako se odnose na krivične stvari.